Zapatistična balkanska pot

english below / español abajo / ελληνική μετάφραση / srpski dole

Koordinacije iz balkanskih geografij so poleti pripravile skupen predlog za zapatistično delegacijo, ki je bil nato v žal nekoliko okrnjeni obliki realiziran v drugi polovici septembra in prvi polovici oktobra 2021. Objavljamo vsebinski del predloga, kakor je bil usklajen med balkanskimi koordinacijami in posredovan zapatističnim tovarišem in tovarišicam.

Potovanje za življenje - predlog za Balkansko pot

Koordinacije na teritoriju, ki tvorijo Balkan, so se povezale in pripravile predlog za pot, ki bi zapatistične tovarišice in tovariše popeljala po geografijah, zgodovini, stremljenjih, obžalovanjih, bojih, porazih in - ključno - tudi po vezeh solidarnosti, ki se na njem navkljub vsem uničevalnim naporom kapitalistične mašine še naprej oblikujejo in razvijajo.

Predlagamo, da potovanje začnemo tam, kjer so letala zveze NATO vzletala v devetdesetih letih dvajsetega stoletja, da bi sejala v humanitarne intervencije preoblečeno uničenje, s pomočjo katerega so bili ti kraji vključeni v globalni trg. Pot bi nas potem peljala skozi številne teritorije, kjer so elite relativno nedavno na hitro odvrgle revolucionarno in ljudsko zgodovino, da bi na njuno mesto lahko skozi vojno in nacionalizem prišla kapitalistična restavracija. Skozi in proti teritorijem, ki so še vedno tako bogati s plodno zemljo, gozdovi, vodo in drugimi 'surovinami', da pač morajo postati plen plenilcev kapitalističnega sveta. Z drugimi besedami, ki si jih izposojamo od imen na uradnih zemljevidih: predlagamo, da skupaj potujemo iz majhnega koščka severo-vzhodne Italije, ki je najbližje Sloveniji in se imenuje Furlanija-Julijska krajina, gremo naprej skozi Slovenijo, Hrvaško, Romunijo, Srbijo, Bolgarijo in nadaljujemo pot vse do Grčije.

V zadnjih mesecih so se na Balkanu oblikovale različne lokalne koordinacije z namenom, da bi podprle izpeljavo posamičnih etap potovanja za življenje. Vsaka posebej in neodvisno so navezale komunikacijo z zapatističnimi tovarišicami in tovariši glede njihovih konkretnih predlogov in idej. Vsi ti posamični predlogi tu zastopanih kordinacij so bili sedaj spleteni skupaj v en skupni predlog za Potovanje za življenje - Balkanska pot. Ta predlog predstavlja nadaljevanje in nadgradnjo predlogov, ki so jih predhodno oblikovale koordinacije, ki so del tega novega predloga.

Naš predlog je izraz naše dolgoročne zaveze po gradnji samoniklih antiavtoritarnih (antipatriarhalnih, antinacionalističnih, antikapitalističnih...) bojev v pogosto zahtevnih lokalnih okoljih. Potovanje za življenje vidimo kot politično priložnost za nas, ne samo, da se srečamo s tovariši in tovarišicami zapatiskami in in zapatisti, temveč da skozi isti proces okrepimo obstoječe mreže solidarnosti, vzajemne pomoči in poltičnega sodelovanja na Balkanu. Skupna osnova našega sodelovanja so desetletja trajajoči boji proti vojni in nacionalizmu; od naporov za dekonstrukcijo lažnih obljub evropske intergracije; od bojev zoper patriarhat; do nešteto bojev za naravo, vodo, svobodo gibanja, skratka od mnogih front zoper posamične načine, na katere je kapitalistični režim vsiljevan ljudem na Balkanu. Morda nismo tako velika in močna družbena in politična sila kot to zgodovinski izzivi zahtevajo, toda tukaj smo. In še vedno ne sprejemamo sistema meja, nacionalizma, šovinizma in plenilstva, ki služi zgolj temu, da gasi nenasitno žejo kapitala in njegovih lojalnih lokalnih uslužbencev.

Upamo, da bomo lahko našli načine za preseganje ovir jezika in časa in da bomo lahko delili naše premisleke, pričevanja, zgodbe, želje in poraze. Mi se snamreč pominjamo tudi, da vojna ne pomeni zgolj masakrov in nasilja, temveč tudi izkušnje dostojanstva in moči, ki sta utemeljena v zavrnitvi sodelovanja v njih. Uničenje narave, nacionalizem, meje, tranzicija v kapitalizem je povezano z zgodbami odpora. Tudi na Balkanu. To je to, kar želimo deliti s tovariši in tovarišicami zapatisti. Prepoznavajoč, da so naše izkušnje, celo naše skromne zmage - in nekaj jih je - zgolj drobne kaplje v rekah dostojanstva, ki vsepovsod po svetu pridobivajo na moči.

Lahko ponudimo skico tega, kako si mi zamišljamo tematike, ki naj bi se jih naši pogovori dotaknili. Z nekaj zlovešče utemeljenosti je moč reči, da je bil zadnja tri desetletja tudi Balkan laboratorij za mnoge različnih mehanizmov neoliberalne dobe kapitalističnega pustošenja. Realnost 'odprtih evropskih meja' se na Balkanu izraža v zidovih, mejnih inštalacijah vojaškega tipa in stalnem lovu na ljudi, ki ga organizirajo države. Ni bilo vedno tako. Pravzaprav vse do relativno pred kratkim so bile tam, kjer so sedaj edinstvene priložnosti za varnostno indutrijo, zgolj reke, gozdovi, odprti pašniki in odprti ljudje, ki so iskali svoje mnoge poti skozi življenje. Balkan ni evropsko zakotje, je zgolj še en teritorij - med mnogimi drugimi - kjer močni ne čutijo potrebe, da bi skrivali svoje ambicije: prisilna razselitev, vsiljevanje avtoritarnih malih gospodarjev, stalna grožnja vojne, plenjene narave skozi legalno ali ilegalno sekanje gozdov, rudarjenje, prisvajanje zemlje, neskončno množenje meja in stalno deljenje populacije v vedno več pravnih kategorij, ki vsaka prinaša različne nize pravic.

Balkan je že dolgo časa tudi teritorij emigracije. Že dolgo je tudi prostor, ki ga prečkajo ljudje iz drugih koncev sveta na svoji poti v Evropsko unijo. Zato je pred kratkim postal prizorišče ogromne krepitve instrastrukture Trdnjave Evrope in ogromnih investicij v ta nanem. Ta proces se od zunaj ponavadi imenuje z imenom 'migrantska kriza'. Dejansko pa gre pri njem za napad na ljudi in veliko nadgradnjo infrastruktur represije in državnega ter para-državnega nasilja. Pomen in učinki ki jih vse to ima tako na ljudi na poti kot na tiste, ki ostajajo, je nekaj, kar želimo deliti in o čem želimo razmišljati skupaj.

V zadnih desetletjih smo na veliko naših političnih srečanjih govorili o tem, da Balkan ne predstavlja neke mitološke preteklosti Evrope, temveč nakazuje njeno prihodnost. Prav tako smo razmišljali o tem, da ta prihodnost še zdaleč ni uklesana v kamen in da, čeprav pot kapitalizma očitno vodi k še več uničenja, obstajajo tudi druge poti, ki pa jih lahko zgradimo zgolj skozi skupen napor. Zato je eden od naših sloganov 'Zrušimo zidove nacionalizma in vojne - gradimo Balkan solidarnosti in boja'.

Sedaj bi že moralo biti jasno, da so naš namen, želja in potreba, da se organiziramo na ravni Balkana, globoko povezani s politično potrebo, da zavrnemo premise orientalistične geografije, po kateri je merilo 'napredka' v naših geografijah stopnja ekonomske in vojaške integracije v EU, NATO; International monetary fund, Wrold Bank (and in BitCoin exchanges). Zato trmasto in zavestno presegamo uveljavljene predstave o tem, kaj gre skupaj in kaj ne. Zato smo pripravili skupen predlog za morebitno Balkanski del Potovanja za življenje oziroma La Travesía por la Vida. Sam ta proces je jasen primer Balkana od spodaj, ki dolbe svoje lastne geografije v skladu s stremljenji mnogih po celem svetu.

Upamo, da lahko to poletje in jesen to Potovanje pripravimo skupaj in da bo nekaj štelo. Za življenje.

11. julij 2021, Balkan

Predlog so pripravile in potrdile koordinacije za pripravo zapatističnega srečanja iz naslednjih geografij: Furlanija-Julijska krajina, Slovenija, Hrvaška, Srbija, Romunija, Bolgarija, Grčija. Realiziran je bil v obdobju 22. september - 11. oktober 2021, žal pa zaradi omejujočega mejnega režima grške in italijanske države vanj nista bili vključeni Furlanija-Julijska Krajina in Grčija.


In the summer 2021 the coordinations from the Balkan geographies prepared a joint proposal for the journey of the zapatista delegation. It was then realized - sadly in a truncated way - in the second half of September and first half of October 2021. We publish now the proposal without the technical aspects and as it was confirmed by the coordinations froom the Balkans and communicated to the zapatista comrades.

La Travesía por la Vida - the Proposal for the Balkan Route

The coordinations for the territories that make up the Balkans have joined together to draft a proposal for the route that would take the compañer@s Zapatistas on a journey through geographies, history, aspirations, regrets, struggles, failures and crucially the bonds of solidarity that despite all the destructive efforts of the capitalist machine continue to be forged and developed.

We propose to start the tour by starting where the NATO airplanes in the 1990's took off to sow destruction disguised as humanitarian intervention that facillitated the integration of these territories into the global market. The route would then continue through the many territories where relatively recent revolutionary and popular history was discarded so rapidly by the elites just so that the capitalist restoration through war and nationalism could quickly take place. Through and on to the territories still so rich with fertile soil, forests, water and other 'raw resources' that they just have to be pillaged by the predators of the capitalist world. In other words that borrow the names found on the official maps: we propose to travel together from a small part of North-East Italy that is closest to Slovenian territory and is called Friuli Venezia Giulia, then continue through Slovenia, Croatia, Romania, Serbia, Bulgaria all the way to Greece.

In the last months the various local coordinations from the Balkans that have been formed with the purpose to facilitate the specific legs of the Journey for Life have been in individual communication with the Zapatista compañer@as with their respective proposals and idea. All these particular proposals of the represented coordinations have now been woven together in one common proposal for La Travesía por la Vida - the Balkan Route. This proposal represents the continuation and update of the previous proposals that came from the respective coordinations.

Our proposal is an expression of our a long-term commitment in grass-roots antiauthoritarian (antipatriarchal, antinationalist, anticapitalist....) struggles in often difficult local environments. We see the La Travesía por la Vida as a political opportunity for us not only to engage with compañer@s Zapatistas but to strengthen our existing networks of solidarity, mutual aid and political cooperation in the Balkans through this same process. The common basis of our cooperation are the decades long struggles against war and nationalism, from the efforts to deconstruct the false promises of Euro-integration; from the struggles against patriarchy; from the myriad of struggles for nature, water, freedom of movement, in short from the many battle-fronts against the particular ways in which the capitalist regime in being imposed on the people of the Balkans. We might not be as big and strong social and political force as the historical challenges demand, but we are here. And we still do not accept the system of borders, nationalism, chauvinism and pillage that only serve the insatiable hunger capital and its loyal local employees.

We hope to be able to find ways across the divisions of language and time and to be able to share our reflections, testimonies, stories, desires and failures. We do recollect that the war is not only about the massacres and violence, it is also about dignity and strength in refusing to participate in them. The destruction of nature, nationalism, borders, transition to capitalism, all of this is also about resistance. Also in the Balkans. This is what we want to share with the compañer@s Zapatistas. Recognizing that our experiences, even our modest victories, and there are some, are just few drops in the rivers of dignity that are gathering strength around the world.

We can offer a sketch of what we envision our discussions might touch upon. It is said with some eery justification that for the past three decades the Balkans too has been a laboratory of the many and diverse mechanisms of the neoliberal era of capitalist devastation. The reality of 'open european borders' lies in the Balkans and in the walls, military-grade border installations and constant state organised hunting of people. It was not always like that. In fact until very recently what now are unique opportunities for the security industry not so long ago were just rivers, forests, open plains and welcoming people forging their many pathways through life. The Balkans is not the European backyard but just another territory - among so many - where the powerfull feel no need to hide their ambitions: displacement, imposition of authoritarian petty-masters, constant threat of war, pillaging of nature through legal and illegal logging, mining, land-grabs etc, infinite proliferation of borders and continuous division of population in more and more legal categories, each with specific set of rights.

The Balkans too has been for a long time the territory of emigration. It has also been a territory through which people from other parts of the world try to reach the European Union. This is why it has recently become a site of the enormous strengthening of the infrastructure of Fortress Europe and of huge investments in this regard. This process is from the outside usually referered to as 'the migrant crisis'. In fact it is an attack on people and huge upgrade of infrastructure of repression and state and para-state violence. The meaning and effect that all this has on both the people on the move and on those who stay is something we want to share and to think about together.

We have said in many of our political encounters of the past decades that the Balkans doesn't represent some kind of mythical past of Europe, it indicates its future. We also said that this future is far from written and that though the capitalism's route clearly leads towards more devastation, there are other routes possible, but can only be built through a common effort. This is why among our slogans is 'Breaking down the walls of nationalism and hate - building the Balkans of solidarity and struggle'.

It should be clear by know that the purpose, the desire and the need for us to organize on the level of the Balkans is deeply connected with the political need to dismiss the premise of the orientalist geography by which the measure of the 'progress' of our respective territories is the level of its economic and military integration in European union, NATO, IMF, WB (and in BitCoin exchanges...). This is why we stubbornly and consciously transcend the usual notions of what goes together and what not and this is why we drafted a common proposal for a possible Balkan section of La Travesía por la Vida. This very process is also a clear example of the Balkans from below carving its own geography according to the aspirations shared by so many from around the world.

We hope that this summer and autumn we can make this Journey together and to make it count. For Life.

11th July 2021

The proposal was prepared and confirmed by the coordinations for organization of Zapatista encounters from the following geographies: Friuli Venezia Giulia in North-East Italy, Slovenia, Croatia, Serbia, Romania, Bulgaria, Greece. It was realized between 22nd September and 11th October 2021, but to our regret the extremely restrictive border regime of italian and greek state prevented the travel of the zapatista delegation to Friuli Venezia Giulia and to Greece.


La Travesía por la Vida - La propuesta para la Ruta de los Balcanes

Las coordinaciones de los territorios que conforman los Balcanes se han unido para elaborar una propuesta de ruta que lleve a l@s compañer@s zapatistas a un viaje por las geografías, la historia, las aspiraciones, los arrepentimientos, las luchas, los fracasos y fundamentalmente los lazos de solidaridad que a pesar de todos los esfuerzos destructivos de la maquinaria capitalista se siguen forjando y desarrollando.

Proponemos iniciar el recorrido empezando por donde despegaron los aviones de la OTAN en los años 90 para sembrar la destrucción disfrazada de intervención humanitaria que facilitó la integración de estos territorios en el mercado global. La ruta continuaría entonces por los muchos territorios donde la historia revolucionaria y popular relativamente reciente fue descartada tan rápidamente por las élites sólo para que la restauración capitalista a través de la guerra y el nacionalismo pudiera establecerse rápidamente. A través y hacia los territorios todavía tan ricos en suelo fértil, bosques, agua y otros "recursos en bruto" que sólo tienen que ser saqueados por los depredadores del mundo capitalista. En otras palabras que toman prestados los nombres que aparecen en los mapas oficiales: proponemos viajar juntos desde el noreste de Italia, a través de Eslovenia, Croacia, Rumanía, Serbia, Bulgaria hasta Grecia.

En los últimos meses las distintas coordinadoras locales de los Balcanes que se han formado con el fin de facilitar las etapas específicas de la Travesía por la Vida han estado, con sus respectivas propuestas e ideas, en comunicación individual con l@s compañer@s zapatistas. Todas estas propuestas particulares de las coordinadoras representadas se han entretejido ahora en una propuesta común para la Travesía por la Vida - la Ruta de los Balcanes. Esta propuesta representa la continuación y actualización de las propuestas anteriores que salieron de las respectivas coordinadoras.

Nuestra propuesta es una expresión de nuestro compromiso a largo plazo con las luchas antiautoritarias de base (antipatriarcales, antinacionalistas, anticapitalistas....) en entornos locales a menudo difíciles. Vemos la Travesía por la Vida como una oportunidad política
para nosotros, no sólo para comprometernos con compañer@s zapatistas, sino para fortalecer nuestras redes existentes de solidaridad, ayuda mutua y cooperación política en los Balcanes a través de este mismo proceso. La base común de nuestra cooperación son las luchas de décadas contra la guerra y el nacionalismo, desde los esfuerzos por deconstruir las falsas promesas de la euro-integración; desde las luchas contra el
patriarcado; desde la miriada de luchas por la naturaleza, el agua, la libertad de movimiento, en definitiva desde los muchos frentes de batalla contra las formas particulares en que el régimen capitalista se está imponiendo a los pueblos de los Balcanes. Puede que no seamos una fuerza social y política tan grande y fuerte como exigen los desafíos históricos, pero estamos aquí. Y seguimos sin aceptar el sistema de fronteras, el nacionalismo, elchovinismo y el pillaje que sólo sirven al insaciable hambre del capital y a sus leales empleados locales.

Esperamos poder encontrar caminos a través de las divisiones del lenguaje y del tiempo y poder compartir nuestras reflexiones, testimonios, historias, deseos y fracasos. Reconocemos que en las guerras no hay sólo las masacres y la violencia, sino también la dignidad y la fuerza de negarse a participar en ellas. La destrucción de la naturaleza, el nacionalismo, las fronteras, la transición al capitalismo, todo esto también tiene que ver con la resistencia. También en los Balcanes. Esto es lo que queremos compartir con los compañer@s zapatistas. Reconocer que nuestras experiencias, incluso nuestras modestas victorias, y las hay, son sólo unas gotas en los ríos de dignidad que están cobrando fuerza
en todo el mundo.

Podemos ofrecer un esbozo de lo que prevemos que podrían tocar nuestros debates. Se dice, con cierta justificación, que durante las últimas tres décadas los Balcanes también han sido un laboratorio de los muchos y diversos mecanismos de la era neoliberal de devastación capitalista. La realidad de las "fronteras europeas abiertas" está en los Balcanes y en los muros, las instalaciones fronterizas de tipo militar y la constante caza de personas organizada por el Estado. No siempre fue así. De hecho, hasta hace muy poco, lo que ahora es una oportunidad única para la industria de la seguridad, no hace mucho tiempo eran sólo ríos, bosques, llanuras abiertas y gente acogedora que se forjaba sus múltiples caminos en la vida. Los Balcanes no son el patio trasero de Europa, sino un territorio más -entre tantos- en el que los poderosos no sienten la necesidad de ocultar sus ambiciones: desplazamientos, imposición de pequeños amos autoritarios, amenaza constante de guerra, saqueo de la naturaleza a través de la tala legal e ilegal de árboles, minería, acaparamiento de tierras, etc., proliferación infinita de fronteras y división continua de la población en más y más categorías legales, cada una con un conjunto específico de derechos.

También los Balcanes han sido durante mucho tiempo territorio de emigración. También ha sido un territorio a través del cual personas de otras partes del mundo intentan llegar a la Unión Europea. Por ello, en los últimos tiempos se ha convertido en un lugar en el que se ha reforzado enormemente la infraestructura de la Fortaleza Europa y en el que se han realizado grandes inversiones en este sentido. Desde el exterior, este proceso suele denominarse "crisis de los migrantes". En realidad es un ataque a las personas y una enorme mejora de la infraestructura de represión y violencia estatal y paraestatal. El significado y el efecto que todo esto tiene tanto en las personas que se desplazan como en
las que se quedan es algo que queremos compartir y reflexionar juntos.

Hemos dicho en muchos de nuestros encuentros políticos de las últimas décadas que los Balcanes no representan una especie de pasado mítico de Europa, sino que indican su futuro. También hemos dicho que ese futuro está lejos de estar escrito y que, aunque la rutadel capitalismo conduce claramente hacia una mayor devastación, hay otras rutas posibles, pero que sólo pueden construirse mediante un esfuerzo común. Por eso, entre nuestros lemas está el de "Derribar los muros del nacionalismo y el odio, construir los Balcanes de la solidaridad y la lucha".

Debería estar claro que el propósito, el deseo y la necesidad de organizarnos a nivel de los Balcanes está profundamente conectado con la necesidad política de descartar la premisa de la geografía orientalista por la que la medida del "progreso" de nuestros respectivos
territorios es el nivel de su integración económica y militar en la Unión Europea, la OTAN, el FMI, el BM (y en los intercambios de BitCoin). Por eso trascendemos de forma obstinada y consciente las nociones habituales de lo que va junto y lo que no y por eso redactamos una propuesta común para una posible sección balcánica de La Travesía por la Vida. Este mismo proceso es también un claro ejemplo de los Balcanes desde abajo que están esculpiendo su propia geografía de acuerdo con las aspiraciones compartidas por tantos de todo el mundo.

Esperamos que este verano y este otoño podamos hacer este Viaje juntos y hacer que cuente. Por la vida.

11 de julio de 2021

Preparado por las coordinadoras para La Travesía por la Vida en los Balcanes.


U leto 2021. koordinacije iz balkanskih geografija pripremile su zajednički predlog za putovanje zapatističke delegacije. Ono je – nažalost, u skraćenom obliku – izvedeno u drugoj polovini septembra i prvoj polovini oktobra 2021. Predlog objavljujemo bez tehničkih detalja, u obliku u kojem su ga prihvatile koordinacije sa Balkana i u kojem je poslat zapatističkim drugaricama i drugovima.

La Travesía por la Vida – predlog balkanske rute

Koordinacije sa teritorija koje čine Balkan su se udružile kako bi napravile nacrt rute koja bi zapatističke drugarice i drugove provela kroz geografije, istorije, stremljenja, kajanja, borbe, poraze, i – što je najvažnije – veze solidarnosti koje nastavljaju da se kuju i razvijaju uprkos svim destruktivnim naporima kapitalističke mašine.

Predlažemo da proputovanje počne na mestu sa kojeg su NATO avioni tokom 1990-ih poletali da poseju uništenje zamaskirano u humanitarnu intervenciju, što je olakšalo integraciju ovih teritorija u globalno tržište. Ruta će potom nastaviti kroz brojne teritorije na kojima su elite munjevito odbacile ne tako davnu revolucionarnu i narodnu istoriju samo kako bi omogućile brzu restauraciju kapitalizma putem rata i nacionalizma. Kroz i do teritorija koje su još uvek dovoljno bogate plodnim zemljištem, šumama, vodom, i drugim „sirovinama“ da predstavljaju plen predatora kapitalističkog sveta. Drugim rečima, i koristeći se nazivima koji se nalaze na zvaničnim kartama: predlažemo zajedničko putovanje od malog dela severoistočne Italije koji je najbliži slovenačkoj teritoriji, Furlanije-Julijske krajine, kroz Sloveniju, Hrvatsku, Rumuniju, Srbiju, i Bugarsku, sve do Grčke.

Različite lokalne koordinacije sa Balkana, obrazovane u cilju organizovanja pojedinačnih deonica Putovanja za život, proteklih meseci su odvojeno komunicirale sa zapatističkim drugaricama i drugovima iznoseći svoje predloge i ideje. Svi ovi pojedinačni predlozi zasebnih koordinacija su utkani u jedan zajednički predlog za La Travesía por la Vida – balkanska ruta. Ovaj predlog predstavlja nastavak i razradu prethodnih predloga koji su došli od pojedinačnih koordinacija.

Naš predlog predstavlja izraz dugoročne posvećenosti grassroots antiautoritarnim (antipatrijarhalnim, antinacionalističkim, antikapitalističkim...) borbama u lokalnim okruženjima koja su često teška. La Travesía por la Vida vidimo kao političku priliku, ne samo za povezivanje sa zapatističkim drugaricama i drugovima, već i da kroz isti taj proces ojačamo postojeće mreže solidarnosti, uzajamne pomoći, i političke saradnje na Balkanu. Zajedničku osnovu naše saradnje čine višedecenijske borbe protiv rata i nacionalizma, od napora da se dekonstruišu lažna obećanja evrointegracija, preko borbi protiv patrijarhata, do mnoštva borbi za prirodu, vodu, i slobodu kretanja; ukratko – borbe sa mnogih frontova, protiv svih onih partikularnih načina na koje se kapitalistički režim nameće ljudima Balkana. Možda nismo društvena i politička sila one veličine i snage koju zahtevaju istorijski izazovi, ali smo ovde. I još uvek ne prihvatamo sistem granica, nacionalizma, šovinizma, i pljačke, koji služi samo nezasitoj gladi kapitala i njegovih vernih lokalnih uposlenika.

Nadamo se da ćemo naći put kroz jezičke i vremenske prepreke, i biti u mogućnosti da podelimo naša razmišljanja, svedočanstva, priče, želje, i neuspehe. Smatramo da rat ne čine samo masakri i nasilje, već i dostojanstvo i snaga odbijanja da se u njima učestvuje. Uništavanje prirode, nacionalizam, granice, tranzicija u kapitalizam, sve to takođe uključuje i otpor. Tako je i na Balkanu. To je ono što želimo da podelimo sa zapatističkim drugaricama i drugovima. Prepoznavanje činjenice da su naša iskustva, čak i naše skromne pobede – a ima ih – tek kapljice u rekama dostojanstva koje skupljaju snagu širom sveta.

Nudimo skicu našeg viđenja tema kojih bismo se mogli dotaći. Rečeno je, uz prizvuk zlokobnog opravdavanja, da je tokom protekle tri decenije i Balkan poslužio kao laboratorija za mnogobrojne mehanizme neoliberalne ere kapitalističke devastacije. Stvarnost „otvorenih evropskih granica“ vidi se na Balkanu, u zidovima, graničnim instalacijama vojne kategorije, i neprekidnom lovu na ljude koji organizuje država. Nije oduvek bilo tako. Zapravo, do nedavno je ono što sada predstavlja povoljnu priliku za bezbednosnu industriju bilo obična reka, šuma, otvorena ravnica, i gostoljubivi ljudi koji prte svoj put kroz život. Balkan nije zadnje dvorište Evrope, već još jedna od mnogih teritorija na kojoj moćni ne osećaju potrebu da skrivaju svoje ambicije: raseljavanje, postavljanje sitnih autoritarnih gospodara, neprestana pretnja ratom, pustošenje prirode putem legalne i nelegalne seče šuma, rudarstva, otimanja zemlje, itd, beskrajno umnožavanje granica i neprestana podela stanovništva u zakonske kategorije, od kojih svaka ima sopstveni skup prava.

Sam Balkan je dugo teritorija sa koje se iseljava. Takođe je bio teritorija preko koje su ljudi iz drugih krajeva sveta pokušavali da stignu do Evropske unije. Upravo zbog toga je od nedavno postao mesto enormnog jačanja infrastrukture Tvrđave Evrope, i ogromnih investicija povezanih sa njom. Ovaj proces se izvana obično naziva „migrantskom krizom“. Zapravo predstavlja napad na ljude, i ogromno unapređenje infrastrukture represije, kao i državnog i paradržavnog nasilja. Značaj i uticaj koji to ima na ljude koji prolaze, kao i na one koji ostaju, jeste nešto što želimo da podelimo i što želimo da zajednički promislimo.

Prilikom mnogih političkih susreta tokom prethodnih decenija rekli smo da Balkan ne predstavlja nikakvu mitsku prošlost Evrope, već nagoveštava njenu budućnost. Takođe smo rekli da ta budućnost nikako nije unapred ispisana, i da iako put kapitalizma očito vodi u još više pustošenja, postoje i drugi mogući putevi, ali se oni mogu izgraditi samo zajedničkim trudom. Zbog toga se među našim sloganima nalazi i „Rušimo zidove nacionalizma i mržnje – gradimo Balkan solidarnosti i borbe“.

Do sada bi trebalo da bude jasno kako je svrha, želja, i potreba našeg organizovanja na nivou Balkana dubinski povezana sa političkom potrebom odbacivanja pretpostavke orijentalističke geografije prema kojoj je mera „progresa“ naših zasebnih teritorija nivo njihove ekonomske i vojne integrisanosti u Evropsku uniju, NATO, MMF, SB (kao i BitCoin transakcije...). Zbog toga uporno i svesno prevazilazimo uobičajene ideje o tome šta ide zajedno a šta ne, i zbog toga smo napravili nacrt zajedničkog predloga mogućeg balkanskog dela La Travesía por la Vida. Sam ovaj proces takođe predstavlja jasan primer Balkana „odozdo“ koji oblikuje sopstvenu geografiju u skladu sa težnjama koje deli sa mnogim ljudima širom sveta.

Nadamo se da ćemo ovog leta i jeseni zajedno krenuti na ovo Putovanje, i učiniti ga vrednim. Za život.

11. jul/srpanj 2021.

Predlog su pripremile i odobrile koordinacije za organizovanje zapatističkih susreta iz sledećih geografija: Furlanije-Julijske krajine u severoistočnoj Italiji, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Rumunije, Bugarske, i Grčke. Izveden je između 22. septembra i 11. oktobra 2021, ali je – na našu žalost – krajnje restriktivni granični režim italijanske i grčke države onemogućio putovanje zapatističke delegacije u Furlaniju-Julijsku krajinu, i Grčku.


Spremljaj Potovanje za življenje